Врање
Врање
СТУДИЈА ЗАШТИТЕ ГРАДИТЕЉСКОГ НАСЛЕЂА ВРАЊА
Поглед на Врање са Пржара, А. Никшић, 2024.
Истраживање старог језгра Врања реализовано је у склопу израде Студије заштите непокретних културних добара као саставног дела израде ПГР Врање зона 1.
Градитељско наслеђе је недовољно сагледано, препознато и третирано у оквиру претходних процеса планирања, чиме су идентитет и аутентичност јединственог амбијента Врања нарушени. Студија заштите непокретног културног наслеђа зоне 1 Врања третира централно градско подручје на коме се налази највећа концентрација непокретних културних добара и градитељског наслеђа Врања.
Студија даје приказ историјских и историографских прилика циљаног подручја, као и стање наслеђа данас, његово место у урбаном ткиву и третман у просторно – планској документацији. Студија је конципирана на начин да прикаже развој насеља и његову историјску трансформацију. Интегрални део Студије представљају графичке и друге анализе, валоризације сачуваног наслеђа, у контексту у коме се налази данас са мерама заштите и предлозима за успостављање процеса који би могли да промовишу рестаурацију наслеђа и укључивање становника у процесе рестаурације, развијање локалне економије, оснаживање локалног идентитета, и др.
Урбано наслеђе Врања обухвата споменичко наслеђе изузетне културне вредности, првенствено стару балканску варошку архитектуру из 19. века, али и монументалне јавне зграде и грађанске зидане куће с почетка 20. века, затим старе фабричке зграде, складишта, амбијенталне целине, улице, јавни отворени простори, дворишта са аутохтоним зеленилом, односно мање познато и схваћено наслеђе, које је свеприсутно и кохерентно са новим урбаним елементима. Ово постојеће урбано подручје морало би бити схваћено и прихваћено као резултат историјске слојевитости културних и природних вредности (и атрибута), проширујући концепт историјског центра у шири урбани контекст.
ПРЕПОЗНАТЕ ЦЕЛИНЕ И НИЗОВИ У СКЛОПУ ГРАДСКОГ ТКИВА ВРАЊА
Израдом ове Студије заштите градитељско наслеђе сагледано је не само као појединачни објекти, какав је до сада био случај, већ су, у складу са савременом конзерваторском праксом, сагледана већа подручја, односно формиране просторне и амбијенталне целине.
Препознате просторне културно-историјске и амбијенталне целине обрађене су на начин да се објасне и истакну њихове карактеристике, вредновано је непокретно културно наслеђе и на основу карактеристика постојећег стања прописане су мере заштите за очување, осавремењивање и унапређење целина, уз поштовање наслеђа и уз осмишљавање нових садржаја који неће нарушити основне вредности затеченог наслеђа, односно просторних (културно-историјских) целина.
Дефинисање граница просторних целина културно-историјског наслеђа има многоструку важност не само за практичну примену приликом планирања изградње, већ и за утврђивање специфичности и јединствености сваке целине, што директно утиче на принципе заштите тих простора, одређивање режима заштите и очувања.
Студијом су препознате целине са концентрацијом градитељског наслеђа и одређене прелиминарне границе заштите и заштићене околине, спроведена су почетна вредновања појединачних грађевина и прописане су смернице за очување и унапређење стања наслеђа и њихове непосредне околине.
ПРОСТОРНЕ ЦЕЛИНЕ ПРЕПОЗНАТЕ НА ТЕРИТОРИЈИ ПГР ЗОНА 1
Графичком анализом подручја које је предмет ове Студије, издвојили су се просторни обухвати са значајном концентрацијом градитељског наслеђа, које је кроз планску документацију потребно третирати на начин који се разликује од остатка градске територије, неоптерећеног слојевима културног наслеђа. Целине које су се издвојиле су:
- ВАРОШ МАХАЛА – Улица Краља Стефана Првовенчаног од Улице цара Душана до Карађорђеве улице, улица Кнеза Милоша до раскрснице са Партизанском улицом, Пионирска улица, и део Карађорђеве. Представља саму срж Врања вековима у назад и у њој се налазе све битне јавне зграде.
- ДОЊА МАХАЛА – Улични низови улица Оца Јустина Поповића, Баба Златине, Херцеговачке, Николе Тесле, Генерала Белимарковића, Албанске голготе (и изглед дворишта за Баба Златину улицу), дају могућност уређења целине у складу са историјским моделима и изворним изгледом, с обзиром да су и даље сачувале урбану матрицу и кривудаве улице, као и да су се у великој мери сачувале специфичне архитектонско урбане карактеристике (слободностојеће зграде, зидане ограде од ћерпича и дрвене капије, велики проценат зеленила по парцелама, традиционални изглед, габарит и материјализација). У протеклих неколико година изграђено три зграде непримерених габарита (П+3 до П+4), али је убрзо постало јасно да саобраћајна и свака друга инфраструктура не може да подржи овакве урбанистичке параметре, па су следећим планским документом параметри враћени на П+1.
- ЦРКВЕНА МАХАЛА – Улица Боре Станковића од Споменика жртава бугарског окупатора до раскрснице са улицом Саве Ковачевића, као и улице Вуле Антића, Доситејева и дела Карађорђеве. Централно место заузима Саборна црква, коју окружују бројне репрезентативне зграде.
- УЛИЦА САВЕ КОВАЧЕВИЋА – Улица Саве Ковачевића са деловима Карађорђеве и Цара Душана, са маркантим зградама окружених двориштем и уличним дрворедом.
- ТУЛБЕ – Трг 7. септембра, део улице Џона Фротингема, Др Копше и Краља Александра Карађорђевића.
МАЊЕ АМБИЈЕНТАЛНЕ ЦЕЛИНЕ ПРЕПОЗНАТЕ НА ТЕРИТОРИЈИ ПГР ЗОНА 1
Поред претходно препознатих просторних целина, на обрађиваном подручју налази се неколико мањих амбијенталних целина, чија је вредност велика а потенцијал значајан, односно могуће је унапредити их на начин да се истакну вредности које оне поседују.
Ове мање амбијенталне целине најчешће представљају, у најширем смислу, местимично очуване остатке некадашњих компактних урбаних англомерација, а са садржајем мање групе зграда, углавном хомогеног архитектонског ансамбла или понегде са убацивањем елемената грађанске архитектуре. С друге стране, ове мале групације одређују и мањи објекти без присуства одређених архитектонски оформљених елемената, користећи најчешће природни амбијент градске реке.
Трг Бакије Бакића треба посматрати као значајну историјску и архитектонску целину, која се надовезује на једно од најзначајнијих непокретних културних добара у Врању – Хамам. Такође, у нешто ширем просторном концепту, требало би објединити више значајних културних добара – Чесму Ђеренку, Бели мост, Цркву Св. Николе са важним деловима града уз Врањску реку која их повезује. Овај простор можда има и највећи потенцијал за формирање значајне туристичке руте.
У стамбеној улици Вука Караџића, која се надовезује на Трг Бакије Бакића, сачуван је низ грађевина које поседују културно-историјске вредности и које стварају пријатан амбијент. На парној страни улице сви објекти прате висинску регулацију и сличне су форме и габарита. Улични фронт на парној страни чине наизменично постављене фасадне равни зграда и оградни зидови и капије иза којих се налазе дворишта пуна зеленила.
Мостови на Врањској реци представљају значајан потенцијал за развој и унапређење овог дела града уз органско повезивање и формирање зеленог коридора.
Стари мост са турским натписом (фотографија: ЗЗСК Ниш, Ј. Шурдиловић, цртеж: ЗЗСК Ниш, 2024)
Мост код Мачкине чесме (фотографија: ЗЗСК Ниш, Ј. Шурдиловић, цртеж: ЗЗСК Ниш, 2024)
Низ у улици Немањиној бр. 33-47 са мањим спратним зградама трговачког карактера у чијем непосредном окружењу налази се стари камени мост на Врањској реци у близини Мачкине чесме, што овај део града може учинити посебно атрактивним, уколико би се непосредно окружење моста уредило као парковски простор са формирањем малих скверова са зеленилом за одмор.
Старо Врање може да поврати и задржи свој аутентичан изглед и вредност, истовремено обогаћено функцијама и садржајима прилагођеним модерним потребама. Склад старог града се тиме чува као живо наслеђе, у којем је заједничко постојање прошлост и садашњост у хармонији.
О Врању треба промишљати као о ЗЕЛЕНОМ ГРАДУ, јер ретки су градови који су окружени и прожети зеленилом, чији паркови су постојали на истој локацији и пре више векова, који су имали и (донекле) сачували пространа дворишта са зеленилом и аутохтоним врстама, куће грађене у складу са принципима пасивне градње, стару урбану матрицу и овако богато наслеђе.
Приступ у очувању и заштити централне Зоне старог Врања који је изложен кроз Студију осигурава да историјско-архитектонске целине задрже свој идентитет и аутентичност као и да се њихове вредности додатно истакну, омогућавајући будућим генерацијама да уживају у културном наслеђу. Тиме се остварује склад између прошлости и садашњости, где се историја поштује, а град остаје функционалан и виталан.